Propolis kapi napravljene od propolisa vrhunskog kvaliteta

Šta je propolis?

Reč propolis je grčkog porekla, složenica od dve reči : pro - pred, polis - grad (tvrđava) i u slobodnom prevodu znači zaštita grada, zaštita tvrđave. Naziv je dobijen analogno njegovoj primeni u košnici. Ovo se odnosi na zapažanje pčelara u starim vremenima da pčele često prave zid od propolisa, tj. sužavaju otvor koji vodi u njihova gnezda ili košnice.

Propolis je smolasta materija, sjajne mrko-zelenkaste nijanse. Ako je pčelinjak lociran u blizini borove ili jelove šume, dobijeni propolis je tamno-zelene do tamno-mrke boje. Boja propolisa varira u spektru od zlatno-braon do braonkasto-zelene i od crvenkasto-braon do crno-braon boje.

Sveži propolis prilično je lepljiva masa. Na temperaturi od 25℃ do 45℃ propolis postaje mekši i veoma lepljiv, gumenaste konzistencije, dok u tečno stanje prelazi na temperaturi od 60-70℃, a za neke uzorke tačka topljena može biti čak i 100℃. Ostavljen na sobnoj temperaturi on otvrdnjava, dok se u hladnoj sredini pretvara u tvrdu lomljivu masu i ima čvrstoću voska.

Od svih proizvoda koji se dobijaju iz pčelinje košnice, sve do nedavno, propolis je bio najmanje poznat i nedovoljno cenjen. Propolis je multifunkcionalni materijal, svojevrsna biljna smola, koju pčele skupljaju i koriste prilikom pravljenja i održavanja svojih košnica. Pčele proizvode propolis, sakupljajući mešavine različitih količina prirodnih smola, sekret tkiva pupoljaka ili kore drveća i šiblja, najviše u avgustu, septembru i oktobru, i u vreme kada se spremaju za zimovanje, i mešaju ga sa voskom, polenom i svojim sopstvenim enzimima.

O poreklu propolisa postoje dve teorije:

1. Unutrašnje poreklo propolisa - prema ovoj teoriji propolis je smolasti ostatak prve faze varenja polena, što je lako ustanoviti pomoću mikroskopa, zahvaljujući zrncima polena koji se nalaze u propolisu.
2. Spoljašnje poreklo propolisa - pre nije bilo govora o unutrašnjem poreklu propolisa i smatralo se da pčele sakupljaju propolis iskjučivo sa pupoljaka drveća.

Pčele koriste propolis za popunjavanje unutrašnjih šupljina u košnici, popunjavanje saća i oblaganje unutrašnosti celija saća u cilju dezinfekcije ćelije pre nego što matica položi jaje. Takođe, ako u košnicu uđe uljez, pčele će ga napasti i verovatno usmrtiti svojim žaokama, i ukoliko ne uspeju da ga izbace napolje, one će ga obložiti propolisom i na taj način balsamovati i zaštititi od bakterija i propadanja. Ukratko rečeno on je od vitalnog značaja za preživljavanje pčela, sa jedne strane ga koriste za zaštitu košnice od neprijatelja i loših vremenskih uslova, a sa druge strane sterilnost košnice se postiže zahvaljujući baktercidnom, antifungalnom i antivirusnom dejstvu propolisa.

Istorija primene propolisa

U Evropi, Severnoj Africi, Starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, bila su poznata svojstva propolisa za lečenje rana od najstarijih vremena. U zapisima iz XII veka opisani su preparati sa propolisom za lečenje infekcija usta, grla, kao i karijesa. Takođe, propolis se dosta koristio i za konzerviranje drvenih predmeta ili kao lak, za oblaganje posuda za vodu, kao atheziono sredstvo za budnjeve i strele. Navodi se da je Stradivarijus svoje čuvene violine konstruisao koristeći propolis, koji su pčele sakupljale u oblasti Kremone.

Kaže se da je propolis najznačajniji prirodni antibiotik koji je čovek ikada otkrio. Njegova antioksidantna, antivirusna, antibiotska, antimikrobna i analgetska svojstva čine ga jednim od najvećih darova prirode. Prema starim izvorima, propolis je od davnih vremena korišćen u narodnoj medicini, primenjivao ga je i osnivač medicinske nauke Hipokrat. U Gruzijskim lekarskim knjigama od XII do XV veka, spominje se da se propolis koristio kao sredstvo za ispiranje usne duplje i lečenje zuba, takođe se kod nekih oboljenja primenjivale obloge od propolisa. Stari Grci i Rimljani su njime lečili kožne apscese, povrede i gnojne čireve. Jevrejska reč za propolis je "tzori", a njegova lekovita svojstva spominju se čak kroz čitav Stari Zavet.

Pre mnogo godina pčelarstvo u Rusiji i nekim evropskim zemljama bilo je veoma razvijena grana, koja ima dugu istoriju. Naučnici iz ovih zemalja su testirali propolis u svojim laboratorijama i kontrolisanim eksperimentima. Oni su ga testirali posebno sa infektivnim (patogenim) bakterijama i virusima. Svakoj od ispitivanih bakterijskih vrsta, inokulisana su različita razređenja propolisa i u svim slučajevima propolis je ili efikasno uništio ili inhibirao (zaustavio) rast svih ispitivanih patogena. Takođe, isti eksperimenti su rađeni sa sintetičkim propolisom koji su hemičari napravili kombinujući smole, balzame, vosak i polen i ustanovljeno je da sintetički propolis ima mali ili gotovo nikakav efekat na iste patogene.

Na žalost u tim zemljama nije bilo radova koji su dokazivali efikasnost propolisa u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kada su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama Zapada. Ovi eksperimenti su skupi i teško je naći motiv za njihovo izvođenje u zemljama, gde lekari i laici već koriste propolis u lečenju kao deo tradicionalne prakse, niti bi američke farmaceutske kuće bile voljne da potroše milione dolara da bi dobile dozvolu za proizvodnju i prodaju ovog preparata, pošto se već može jeftino nabaviti. I tako je propolis, nepravedno, odstranjen iz američkog medicinskog sistema.

Danas je poznat problem rastuće rezistencije na mnoge sintetičke lekove i otuda se, u poslednje vreme, povećava interesovanje naučnika za podsticanje istraživanja prirodnih pčelinjih proizvoda. Naučno je dokazano dezinfekciono dejstvo pčelinjeg meda, a sada se sve više otkrivaju i dragocena lekovita svojstva propolisa. Takva naučna dejstva moraće se još ispitivati i naučno razraditi.

Hemijski sastav propolisa

Propolis ima složen hemijski sastav koji je još uvek sporan. Do sada je ustanovljeno najmanje 180 različitih sastojaka u propolisu, a izgleda da se sa svakom novom analizom pronalaze novi sastojci. Najnovija istraživanja ukazuju da je to prirodni materijal koji sadrži više od 300 različitih supstanci koje su farmakoliški aktivne.

Pčele smole skupljaju sa velikog broja drveća i žbunja i u zavisnosti od geogravskog položaja sa kog pčele skupljaju smole, imamo velike varijacije ne samo u boji i mirisu, već i u sastavu propolisa. Savremenim istraživanjima u mnogim zemljama je otkriven hemijski sastav propolisa, u velikoj meri. Pronađeni su flavonoidi, organske kiseline, aldehidi, estri, alkoholi, terpeni, aminokiseline i dr.

Danas se sa sigurnošću može reći da sve vrste propolisa sadrže tri osnovne grupe jedinjenja - sekvitergine, aromatične kiseline i flavonoide, a svaka od njih ima svoju biološku funkciju.

Glavne hemijske supstance koje se nalaze u propolisu su:

• Biljne smole - 55%
• Vosak - 30%
• Etarska ulja - 5%
• Vitamini : B1, B2, C, E
• Mikroelementi : Ba, Al, Ca, Si, P, Mn, Pb, Cu, Zn, Ag, Co, Mg, K...

Šta leči propolis?

Pokazuje antibakterijsko, baktericidno i bakteriostatsko, antivirusno, antigljivično, imunostimulativno, antikancerogeno i protivupalno dejstvo.

Suzbija bol, deluje kao lokalni anestetik. Naučnici su dokazali da je propolis tri puta bolji kod ublažavanja bola od najpoznatijih analgetika, pri spoljašnjoj upotrebi, dok je njegovo dejstvo kod unutrašnje upotrebe još izraženije, odnosno ublažava bol čak pet puta u odnosu na standardna sredstva.

Pomaže epitelizaciju tkiva, čak 30% brže od poznatih sredstava, zbog čega je njegova primena za lečenje rana, opekotina i dekubitisa od izuzetnog značaja.

Propolis i njegove komponente imaju protivdejstvo kod stvaranja ugrušaka, odnosno začepljenja u krvnim sudovima i poboljšavaju mikrocirkulaciju.

Propolis ima svojstvo da na njega bakterije ne postaju rezistentne.

Povećava antimikrobnu aktivnost mnogih antibiotika, tako da se veći terapeutski efekat postiže ako se koristi u kompleksnoj terapiji sa antibioticima. Ispitivanjem je dokazan sinergetski efekat ekstrakta propolisa kada je korišćen zajedno sa antibioticima. Sigurno je da kod primene propolisa svaki zapaljivi proces neće biti izlečen, ali njegov uticaj na bakterijsku floru je evidentan i dokazan. To ne znači da antibiotici treba da budu izbačeni iz upotrebe, već samo to da propolis može znatno uticati na smanjenje stepena infekcije pa samim ti i zapaljivog procesa, odnosno njegovom primenom smanjuje se nekontrolisana upotreba antibiotika. Bitno je istaći da hemijski antibiotici uništavaju sve vrste bakterija u organizmu, bile one patogene ili činile normalnu saprofitsku floru digestivnog sistema koja je neophodna za funkcionisanje gastrointestinalnog trakta. Sa druge strane propolis kao prirodni antibiotik deluje na patognene bakterije, a da pri tome ne uništava saprofitsku floru organizma, efikasan je čak i na bakterije koje su rezistentne (neosetljive) na mnoge antibiotike.

Propolis ima visoku biološku aktivnost, nisu registrovani primeri njegovog negativnog dejstva na organizam, osim pojedinačnih, veoma retkih, slučajeva individualne nepodnošljivosti, odnosno preosetljivosti koja se manifestuje kao lokalni nadražaj kože, crvenilo ili otok.

Primena propolisa veoma je raznovrsna, a paleta njegove upotrebe veoma široka. Propolis se sa sigurnošću može koristiti za dezinfekciju usne duplje, kao profilaktičko sredstvo protiv gripa i nazeba, inhalaciju grla i nosa, lečenje paradentopatija (zaustavlja ili usporava proces), lečenje paradentoze, suzbijanje zadaha i zeceljivanje okolozubnog tkiva, lečenje ekcema, rana, ogrebotina i opekotina, lečenje hemoroida, lečenje hroničnog kolitisa, lečenje čira na želucu i dvanaestoplačnom crevu, lečenje kurjih očiju i žuljeva, bubuljice, akne, herpese, bradavice, proširene vene, u ginekologiji za lečenje lizija na grliću materije i infekcija, lečenje usne duplje i sinusa, lečenje gornjih disajnih puteva i plućnih bolesti, jačanje imuniteta, lečenje kardio-vaskularnih oboljenja, lečenje endokrinih poremećaja, lečenje uroloških smetnji.

Još jednom treba napomenuti da efikasnost propolisa nije dokazana u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kad su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama, pa propolis u tom smislu ne možemo smatrati kao lek. Ukoliko želite da propolis koristite u medicinske svrhe, konsultujte se sa svojim lekarom.

Propolis kapi

Propolis kapi su tinktura propolisa. Primenjuje se oralno ili spolja, u različitim koncentracijama, zavisno od namene. Naše propolis kapi su 20%-ntni rastvor propolisa u 96%-nom etil-alkoholu (propolis se najbolje rastvara u etil-alkoholu). Nakon filtriranja propolis kapi se pakuju u tamne bočice. Karakteristika propolis kapi je da ima prozračan izgled, žuto-narandžastu boju, karakterističan miris, pH 5,5.

Propolis kapi se mogu koristiti za jačanje imuniteta, upalne procese sluzokože usta i grla, oboljenja bronhija, kao i kod gastritisa, lečenje bradavica i gljivica na noktima, crevne tegobe, antivirusno kod prehlade i gripa, kod dezinfekcije kao i kod bržeg zarastanja povreda i posekotina, suzbije bola kao lokalni anestetik, suzbijanje lošeg zadaha.

Retko ali se može desiti da propolis kod nekih ljudi izazove neželjene alergijsku reakciju. Iz tog razloga pre upotrebe propolis kapi utvrditi da li ste alergični na propolis. Može se desiti, ukoliko ste alergični na ujed pčele, da ste alergični na propolis, to ne znači da ne treba da konzumirate propolis kapi. Ako primetite bilo šta sumnjivo prilikom korišćenja propolis kapi, prekinite sa upotrebom i obratite se svom lekaru.

Efikasnost propolis kapi nije dokazana u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kad su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama, pa propolis kapi u tom smislu ne možemo smatrati kao lek. Ukoliko želite da propolis kapi koristite u medicinske svrhe, konsultujte se sa svojim lekarom.

Način upotrebe propolis kapi

Preporuka za uobičajenu upotrebu propolis kapi je da se uzima u dozi 15-20 kapi, (za odrasle, za decu polovina doze) sa kašikom meda, 2 - 3 x dnevno, pola sata pre jela. Kod grlobolje nakapati 25 kapi u pola kafene šoljice tople vode i grgutati nekoliko minuta, ukoliko vam ne smeta jak ukus propolis kapi, zbog alkohola, možete nakapati direktno u grlo nekoliko kapi par puta dnevno.

Način čuvanja propolis kapi

Čuvati u zatvorenoj bočici u kojoj su pakovane propolis kapi. Propolis kapi je najbolje čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, bez sunčeve svetlosti i temperaturnih kolebanja na temperaturi 5-25°C. Ukoliko se ispravno skladišti i čuvaju, propolis kapi zadržavaju lekovita svojstva u toku 5-6 godina.

Nutritivne vrednosti propolis kapi na 100g