Livadski med iz planinskih predela zlatiborskog kraja

Šta je livadski med?

Livadski med (na engleskom "Meadow honey") je poliflorni med, to znači da njega pčele prave od nektara mnogih vrsta livadskog cveća. Zbog velikog broja različitog bilja sa kog pčele skupljaju nektar, livadski med obiluje mineralima, zbog čega je ovaj med prava riznica zdravlja. U zavisnosti od vrste biljaka, tj. nektara koji dominira u sastavu meda boja livadskog meda varira od svetlo žute do tamno braon boje. Iz tog razloga se može desiti da kupite livadski med, od istog pčelara, različite nijanse boje. Razlog za to je što često pčelari svoje košnice rasporede na različite lokacije sa kojih pčele sakupljaju med. Takođe se može desiti da livadski med sa iste lokacije iz dve različite sezone ceđenja ima različitu nijansu boje, razlog za to je što ne "mede" sve biljke svake godine istim intezitetom ("mede" - reč koju pčelari koriste da opišu da li pčele sa cveta neke biljke mogu da skupe nektar i da naprave med, na to utiču najviše vremenski uslovi i to da li je sezona sušna ili kišna i da li temperatura i vlažnost vazduha pogoduje određenoj biljci). Livadski med ima aromatičan miris i sladak ukus sa blago gorkom notom, koji varira u zavisnosti od dominantne biljke čiji je nektar u najvećem procentu zastupljen u medu.

Cvetovi sa kojih pčele skupljaju livadski med

Ne cvetaju sve biljke u istom periodu, pa se livadski med skuplja od biljaka koje kreću da cvetaju u rano proleće pa sve do leta. Biljke sa kojih pčele skupljaju livadski med su zanovet, čapljan, maslačak, vranilovka, bela rada, žalfija, zdravac, ljubičica, salep, majčina dušica, kantarion, hoću neću, detelina, crnjuša i još mnogo drugog bilja, ali i od cvetova maline, kupine, stabala jabuke, šljive, trešnje... Drugim rečima sa svih biljaka koje cvetaju u području u kom se nalaze košnice iz tog razloga je bitno da usevi koje čovek gaji u tim oblastima nisu tretirani pesticidima i hemijom.

Područje sa kog naše pčele skupljaju livadski med

Pčele mogu skupljati nektar od kog prave livadski med sa raznog divljeg cveća i drugih biljaka koje rastu na otvorenim travnjacima, gde god ima poljana, livada I pašnjaka. To mogu biti razni delovi naše zemlje osim Vojvodine, gde je najveći deo teritorije obradivo zemljište pod poljoprivrednim kulturama. Najcenjeniji i najkvalitetniji livadski med je med skupljan na pašnjacima i livadama iz planinskih krajeva. Naše pčele livadski med skupljaju na teritoriji zlatiborskih sela Ribnice i Jablanice. To su sela sa malim brojem stanovnika i sa netaknutom prirodom. Lokalno stanovništvo koje ovde živi je malobrojno, a useve koje gaje, gaje za ličnu upotrebu, pa samim tim ih ne prskaju, tj. ne tretiraju pesticidima i hemijom. Zbog toga naš livadski med smatramo našim najčistijim i najkvalitetnijim proizvodom, iz tog razloga, a i zbog toga što ga ima najmanje (po jednoj košnici najmanje se skupi livadskog meda od svih medova) kod nas livadski med, u odnosu na druge vrste meda, ima najveću cenu.

Dobrobiti livadskog meda

Livadski med je bogat enzimima, organskim kiselinama, vitaminima i flavoidnim jedinjenjima. Zbog širokog spektra različitog polena koji pčele sakupljaju sa različitog bilja, livadski med je bogat raznim mineralima. Poseduje profilaktička, hranljiva i lekovita svojstva. Protivmikrobno, antiprotozojno i protivgljivično dejstvo livadskog meda koristi se u lečenju stomačno-crevnih, bubrežnih, plućnih, ginekoloških oboljenja i kod bolesti srca i krvnih sudova. Primenjuje se unutrašnje i spoljašnje (lokalno) kod rana, dermatitisa, rinitisa, sinusitisa, trihomonasnog kolitisa i dr. Koristi se isto i u vidu aerosola i elektroforeze kod oboljenja respiratornog aparata. Zbog raznovrsnosti nektara koji ga sačinjavaju, lekovitosti i široke primene livadski med je najčešća preporuka pčelara. Jača imuni sistem i preporuka je da se koristi tokom cele godine, a posebno u prolećnom i jesenjem periodu, kada je sezona prehlada i virusa. Lokalni livadski med, tj. med iz područja u kom živite, sadrži polen biljaka iz vašeg okruženja, pa se za ljude koji pate od alergija na polen biljaka preporučuje da uzimaju livadski med iz okoline u kojoj žive. Treba napomenuti da lekovita svojstva i dobrobiti livadskog meda na zdravlje ljudi, nisu dovoljno istraženi. Efikasnost meda nije dokazana u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kad su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama, pa med u tom smislu ne možemo smatrati kao lek i iz tog razloga med koristite preventivno. Ukoliko želite da med koristite u medicinske svrhe, konsultujte se sa svojim lekarom.

Kristalizacija meda

Velike zablude vladaju oko kristalizacije meda i treba napomenuti da je kristalizacija prirodno svojstvo meda. Med je prezasićeni rastvor prostih šećera (kada pročitate šećer, prva asocijacija koja vam se javi u glavi jeste beli industrijski šećer koji je nezdrav, ali ovde nije reč o tome, već o prirodnim šećerima koji su zdravi i potrebni našem organizmu) i normalno je da dolazi do kristalizacije. Neki medovi kristališu brže, neki sporije u zavisnosti od odnosa glukoze i fruktoze u sebi, načina čuvanja i vlažnosti vazduha. Preporuka je da se kristalisani med ne otapa, zagreva i pregreva, jer usled nestručnog sprovođenja procesa dekristalizacije meda može doći do oštećenja meda, tj. osiromašićete ga i doći će do pada kvaliteta meda. Ako baš želite da otopite kristalisani med, obavite to tako da sačuva svoja prirodna svojstva, da sačuva vitamine i enzime. Med se ne sme grejati iznad 37℃. Podgrejani ili pregrejani med je degradiran med. Navikavajte se da koristite kristalisan med. Moguće je i veštački izazvati kristalizaciju meda, tako što se medu doda oko 10% kristalisanog meda i održava temperatura na oko 14℃.

Kada ocedimo med, odmah ga pakujemo u tegle i ne praktikujemo da vršimo dekristalizaciju meda i velika je verovatnoća, da ukoliko kupite naš med, on bude kristalisan. Ukoliko baš želite da kupite med u tečnom stanju, na završnom koraku kupovine na našoj internet prodavnici, izaberite opciju da želite med u tečnom stanju. Posedujemo specijalne komore za dekristalizaciju meda i mi ćemo za Vas izvršiti proces dekristalizacije meda, a da on ne izgubi na kvalitetu.

Kristalizacija livadskog meda

Livadski med kristališe sitno do srednje zrnasto. Brzina procesa kristalizacije zavisi od toga sa kojih biljki su pčele skupljale nektar i odvija se relativno brzo po vađenju meda iz košnice.

Način upotrebe meda

Med treba konzumirati tako da ga što duže držite u usnoj duplji i rastapate na jeziku, kako bi razgradnja njegovih minerala i enzima počela u ustima pomoću jezičnih žlesta. Jer na taj način putem pljuvačke med brzo i nepromenjeno prodire u krv i raznosi se kroz celo telo. Navikavajte se da koristite kristalisan med, jer je potrebno duže vremena da se rastopi u ustima i na taj način je njegova upotreba efikasnija. Nakom konzumiranja meda, par minuta ne treba piti vodu ili neki drugi napitak. Med uzimajte u kontinuitetu, svaki dan, zato što se u organizmu ne mogu stvoriti rezerve minerala, kao što se mogu stvoriti rezerve masti.

Ukoliko koristite med morate znati da li ste preosetljivi ili alergični na med, mada je broj osoba koje ne podnose med jako mali, smatra se da je manje od 1% ljudi alergično na med. Preporuka je da maksimalni dnevni unos meda bude 1 gram po kilogramu telesne mase ili 100 grama kod odraslih, a 30 grama kod dece, podeljeno u tri obroka. Med se ne preporučuje deci mlađoj od 12 meseci.

Pčelinji proizvodi se mogu uzimati paralelno sa farmaceutskim preparatima, jer ne ometaju njihovo dejstvo, naprotiv, potpomažu i pojačavaju delovanje.

Med se može koristiti kao zaslađivač, umesto šećera, u širokom spektru hrane i pića, u kafi, čaju, mleku, jogurtu, smutijima, kašama i sl. Med ne bi trebalo stavljati u vruć čaj ili mleko, generalno u vruće napitke, već sačekati da se ohlade.

Med pomešan sa toplom vodom i limunovim sokom može uticati na smirenje upale grla. Konzumiranje kašike meda pre obroka može pomoći u ublažavanju nelagodnosti u stomaku i poboljšanju varenja.

Nanošenje meda direktno na kožu kao masku za lice ili dodavanje u kadu može pomoći u hidrataciji i poboljšanju izgleda kože.

Ukoliko nanesete malu količinu meda na zavoj i nanošenja na ranu, može pomoći i ubrzati proces zarastanja i smanjiti rizik od infekcije.

Kako med sadrži proste šećere, fruktozu i glukozu, koje telo može brzo da apsorbuje, on je dobar i stabilan izvor energije. Konzumiranje industrijskog belog šećera dovodi do naglog porasta nivoa šećera u krvi, ali isto tako i do njegovog kasnijeg naglog pada, što nije dobro za naš organizam. Sa druge strane med je dobar izvor prirodnih prostih šećera i njegovim konzumiranjem obezbeđujemo stabilan nivo šećera u krvi. Možete ga koristiti kao slatki namaz, u kombinaciji sa maslacom i integralnim hlebom čini lep, lagan i lako svarljiv obrok.

Med ima prirodna antimikrobna svojstva i može se koristiti kao prirodni konzervans u nekim vrstama hrane i pića.

Konzumiranje meda ujutru pre izlaganja alergenima smatra se da pozitivno utiče na ljude koji pate od alergija.

Način čuvanja

Ukoliko se pravilno skladišti i čuva med gotova da i nema rok trajanja. Čuvati u zatvorenoj posudi, najbolje u staklenim teglama sa čvrstim poklopcima. Najbolje ga je čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, bez sunčeve svetlosti i temperaturnih kolebanja na temperaturi 5-25°C. Preporuka je da se upotrebi najkasnije 5 godina od datuma pakovanja.

Nutritivne vrednosti livadskog meda