Bagremov med sa pčelinjaka porodice Milekić

Šta je bagremov med?

Bagremov med (na engleskom "Acacia honey") je monoflorni med, što znači da potiče od nektara samo jedne biljke, cveta bagremovog drveta. Karakteriše ga prozirno svetla boja, u spektru od svetlo žućkaste do svetlo zelenkaste boje. Za razliku od livadskog meda koji ima specifičnu aromu i ukus, bagremov med je izuzetno prijatnog i lagano slatkog ukusa, koji veoma malo varira. Zbog svog sastava najsporije kristališe od svih ostalih vrsta meda. U zavisnosti od sezone medobranja i toga u kojoj meri cvet bagrema "medi", dolazi do varijacije ukusa i boje ("medi" - reč koju pčelari koriste da opišu da li pčele sa cveta neke biljke mogu da skupe nektar i da naprave med, na to utiču najviše vremenski uslovi i to da li je sezona sušna ili kišna i da li temperatura i vlažnost vazduha pogoduje određenoj biljci). Upravo zbog lepe prozirne boje, prijatnog i prilično konstantnog ukusa i arome, kao i spore kristalizacije, bagremov med je među kupcima najpopularniji i najcenjeniji med. Takođe je cenjen zbog činjenice da se nektar, od kog pčele prave bagremov med, skuplja iz čiste prirode, sa divljeg drveća bagremovih šuma, pa poseduje visok kvalitet. Bagremov med je najčešće korišćen med u pripremi jela, zato što svojim blagim ukusom ne narušava ukus jela, već ga upotpunjuje. Zbog navedenih razloga cena bagremovog meda je među najvišim od svih vrsta meda.

Cvetovi sa kojih pčele skupljaju bagremov med

Bagremov med se deklariše kao monoflorni med, ali se može desiti da pčele pored nektara sa bagremovog drveća, skupljaju u manjem procentu i nektar sa cvetova drugih biljaka koje cvetaju i mede u istom periodu. Iz tog razloga se može desiti da bagremov med dobije malo tamniju, blago zamućenu nijansu. Bagrem je jako osetljiva i zahtevna biljka u pogledu vremenskih uslova. Da bi bagrem medio tokom cvetanja, potrebno je da budu tople noći, bez mrazeva i slane. Tokom dana je potrebno da bude umereno toplo, ne sparno već vlažno vreme, sa povremenim kratkotrajnim kišama. Ukoliko se postignu optimalni vremenski uslovi, bagrem medi i pčele mogu u velikim količinama da skupe nektar sa njegovog cveta, i nemaju potrebu da traže alternativne izvore nektara sa drugih biljaka i u takvim sezonama medobranja se dobija najčistiji bagremov med. U zavisnosti od vremenskih uslova, geografskog položaja i nadmorske visine, na teritoriji naše zemlje bagrem cveta u rasponu od kraja aprila do početka juna.

Područje sa kog naše pčele skupljaju bagremov med

Bagremovo drveće raste širom naše zemlje, najviše ga ima u dolinama velikih reka i šumadijskom kraju. Šumadija je bogata bagremovim drvećem. Čiste bagremove šume se u ovom kraju, raspostiru na velikim površinama. Ukoliko se nađete u ovom kraju početkom maja, u vazduhu ćete osetiti prijatan miris bagremovog cveta, a ukoliko obratite pažnju na okolne šume videćete da se one bele, to je zbog cveta bagrema koga ima puno na bagremovom drveću u tom periodu. Početkom maja naše košnice selimo na teritoriju Šumadije na pažljivo birane terene, blizu bagremove šume, kako bi obezbedili što čistiji bagremov med bez primesa nektara drugih biljaka. Ranijih godina kada su bila jasno izražena godišnja doba sa hladnim zimama i blagim prolećima, u različitim krajevima naše zemlje sezona cvetanja bagrema se razlikovala, tako da bagrem u nižim i toplijim krajevima cveta ranije, a u višim kasnije. U takvim uslovima sezona medobranja bagremovog meda je trajala 30-ak dana i pčelari su mogli da postignu, da za jednu sezonu, imaju dva medobranja iz različitih krajeva. Međutim poslednjih godina došlo je do promene klime, zime su blage, a proleća kišna ili sušna, pa se često dešava da ukoliko bagrem medi, to se odvija u pribižno isto vreme u svim krajevima naše zemlje, pa sezona medobranja traje samo 15-ak dana.

Dobrobiti bagremovog meda

Bagremov med sadrži glukozide flavonoidnog porekla – bagremin, robeinin, isparljiva ulja. Preovlađuje fruktoza 41%, glukoza 35%. Sadrži umerene količine isparljivih i neisparljivih protivmikrobnih materija. Primenjuje se kao dobro pojačavanjuće, kardiotoničko i neurotoničko sredstvo i kao sredstvo za uspavljivanje. Povoljno deluje na opuštanje organizma, pomaže kod nervoze i napetosti, umanjuje posledice nagomilanog stresa. Podiže nivo energije, jača imunitet, poboljšava apetit i pozitivno utiče na oporavak organizma usled iscrpljenosti. Poseduje antiseptična dejstva pa se može koristiti u formi obloga i melema, kod ubrzavanja zarastanja povreda i posekotina. Pozitivno utiče na smanjenje kašlja i bronhijalnih smetnji. Ima lako ekspektorantsko dejstvo. Preporučuje se za lečenje stomačno-crevnih oboljenja, oboljenja jetre, bubrežnih oboljenja. Treba napomenuti da lekovita svojstva i dobrobiti bagremovog meda na zdravlje ljudi, nisu dovoljno istraženi. Efikasnost meda nije dokazana u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kad su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama, pa med u tom smislu ne možemo smatrati kao lek i iz tog razloga med koristite preventivno. Ukoliko želite da med koristite u medicinske svrhe, konsultujte se sa svojim lekarom.

Kristalizacija meda

Velike zablude vladaju oko kristalizacije meda i treba napomenuti da je kristalizacija prirodno svojstvo meda. Med je prezasićeni rastvor prostih šećera (kada pročitate šećer, prva asocijacija koja vam se javi u glavi jeste beli industrijski šećer koji je nezdrav, ali ovde nije reč o tome, već o prirodnim šećerima koji su zdravi i potrebni našem organizmu) i normalno je da dolazi do kristalizacije. Neki medovi kristališu brže, neki sporije u zavisnosti od odnosa glukoze i fruktoze u sebi, načina čuvanja i vlažnosti vazduha. Preporuka je da se kristalisani med ne otapa, zagreva i pregreva, jer usled nestručnog sprovođenja procesa dekristalizacije meda može doći do oštećenja meda, tj. osiromašićete ga i doći će do pada kvaliteta meda. Ako baš želite da otopite kristalisani med, obavite to tako da sačuva svoja prirodna svojstva, da sačuva vitamine i enzime. Med se ne sme grejati iznad 37℃. Podgrejani ili pregrejani med je degradiran med. Navikavajte se da koristite kristalisan med. Moguće je i veštački izazvati kristalizaciju meda, tako što se medu doda oko 10% kristalisanog meda i održava temperatura na oko 14℃.

Kada ocedimo med, odmah ga pakujemo u tegle i ne praktikujemo da vršimo dekristalizaciju meda i velika je verovatnoća, da ukoliko kupite naš med, on bude kristalisan. Ukoliko baš želite da kupite med u tečnom stanju, na završnom koraku kupovine na našoj internet prodavnici, izaberite opciju da želite med u tečnom stanju. Posedujemo specijalne komore za dekristalizaciju meda i mi ćemo za Vas izvršiti proces dekristalizacije meda, a da on ne izgubi na kvalitetu.

Kristalizacija bagremovog meda

Bagremov med kristališe sporo u vidu sitnih kristala mlečno-bele boje. Za sporiji proces kristalizacije bagremovog meda u odnosu na druge vrste meda zaslužan je veći procenat fruktoze u odnosu na glukozu (fruktoza ne kristališe tako lako kao glukoza, koja je u većoj meri prisutna u ostalim vrstama meda).

Način upotrebe meda

Med treba konzumirati tako da ga što duže držite u usnoj duplji i rastapate na jeziku, kako bi razgradnja njegovih minerala i enzima počela u ustima pomoću jezičnih žlesta. Jer na taj način putem pljuvačke med brzo i nepromenjeno prodire u krv i raznosi se kroz celo telo. Navikavajte se da koristite kristalisan med, jer je potrebno duže vremena da se rastopi u ustima i na taj način je njegova upotreba efikasnija. Nakom konzumiranja meda, par minuta ne treba piti vodu ili neki drugi napitak. Med uzimajte u kontinuitetu, svaki dan, zato što se u organizmu ne mogu stvoriti rezerve minerala, kao što se mogu stvoriti rezerve masti.

Ukoliko koristite med morate znati da li ste preosetljivi ili alergični na med, mada je broj osoba koje ne podnose med jako mali, smatra se da je manje od 1% ljudi alergično na med. Preporuka je da maksimalni dnevni unos meda bude 1 gram po kilogramu telesne mase ili 100 grama kod odraslih, a 30 grama kod dece, podeljeno u tri obroka. Med se ne preporučuje deci mlađoj od 12 meseci.

Pčelinji proizvodi se mogu uzimati paralelno sa farmaceutskim preparatima, jer ne ometaju njihovo dejstvo, naprotiv, potpomažu i pojačavaju delovanje.

Med se može koristiti kao zaslađivač, umesto šećera, u širokom spektru hrane i pića, u kafi, čaju, mleku, jogurtu, smutijima, kašama i sl. Med ne bi trebalo stavljati u vruć čaj ili mleko, generalno u vruće napitke, već sačekati da se ohlade.

Med pomešan sa toplom vodom i limunovim sokom može uticati na smirenje upale grla. Konzumiranje kašike meda pre obroka može pomoći u ublažavanju nelagodnosti u stomaku i poboljšanju varenja.

Nanošenje meda direktno na kožu kao masku za lice ili dodavanje u kadu može pomoći u hidrataciji i poboljšanju izgleda kože.

Ukoliko nanesete malu količinu meda na zavoj i nanošenja na ranu, može pomoći i ubrzati proces zarastanja i smanjiti rizik od infekcije.

Kako med sadrži proste šećere, fruktozu i glukozu, koje telo može brzo da apsorbuje, on je dobar i stabilan izvor energije. Konzumiranje industrijskog belog šećera dovodi do naglog porasta nivoa šećera u krvi, ali isto tako i do njegovog kasnijeg naglog pada, što nije dobro za naš organizam. Sa druge strane med je dobar izvor prirodnih prostih šećera i njegovim konzumiranjem obezbeđujemo stabilan nivo šećera u krvi. Možete ga koristiti kao slatki namaz, u kombinaciji sa maslacom i integralnim hlebom čini lep, lagan i lako svarljiv obrok.

Med ima prirodna antimikrobna svojstva i može se koristiti kao prirodni konzervans u nekim vrstama hrane i pića.

Konzumiranje meda ujutru pre izlaganja alergenima smatra se da pozitivno utiče na ljude koji pate od alergija.

Način čuvanja

Ukoliko se pravilno skladišti i čuva med gotova da i nema rok trajanja. Čuvati u zatvorenoj posudi, najbolje u staklenim teglama sa čvrstim poklopcima. Najbolje ga je čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, bez sunčeve svetlosti i temperaturnih kolebanja na temperaturi 5-25°C. Preporuka je da se upotrebi najkasnije 5 godina od datuma pakovanja.

Nutritivne vrednosti bagremovog meda