Imunitet - Vitaminska bomba za imunitet - Imunorast

Vitaminska bomba za imunitet - Imunorast

"Imunorast" je 100% prirodan preparat, dobijen kombinovanjem različitih pčelinjih proizvoda vrhunskog kvaliteta. Zbog svog sastava obiluje vitaminima, mineralima i svim ostalim elementima potrebnim ljudskom organizmu. Predstavlja kombinaciju suncokretovog meda, polenovog praha i propolisa. Preparat se može uzimati 3 puta dnevno po jedna kafena kašičica (po mogućnošću drvena ili keramička) jedan sat pre jela u toku 30 dana, potom napraviti pauzu 15 dana i tako u krug.

Suncokretov med je monoflorni med dobijen sakupljanjem nektara suncokretovog cveta više o njemu možete pročitati na našoj stranici o suncokretovom medu. U svom sastavu ima visok procenat polena, pa je pogodan kao baza u preparatima sa polenovim prahom.

Propolis je pčelinji proizvod koji ima složen hemijski sastav i koji još uvek do kraja nije istražen. Sadrži preko 300 različitih supstanci koje su farmakološki aktivne. Sadrži biljne smole, vosak, etarska ulja, vitamine i minerale. Ima antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, imunostimulativno, antikancerogeno i protiv upalno dejstvo. Više o propolisu možete pročitati na našoj stranici o propolis kapima.

Polenov prah sadrži sve elemente potrebne ljudskom organizmu za svakodnevno funkcionisanje, belančevine, ugljene hidrate, lipide, mikroelemente, enzime, hormone i dr. Sadrži i triptofan, aminokiselinu od koje je sastavljen melatonin. Polenov prah je izuzetno hranljiv pčelinji proizvod, poželjan u ljudskoj ishrani, ali se kod nas još uvek slabo konzumira. Više o polenovom prahu možete pročitati na našoj stranici o polenovom prahu. Zbog činjenice da nije prošao kompletnu pčelinju obradu, polenov prah je najbolje koristiti u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima. Med čuva i pospešuje njegova lekovita i hranljiva svojstva.

Svaki od tri sastojka ovog preparata je izuzetno koristan u ljudskoj ishrani, a njihovom kombinacijom se ti benefiti po ljudsko zdravlje još više pojačavaju. Imunorast pozitivno utiče na imuni sistem, ukoliko je oslabljen jača ga i pomaže da se izbori sa virusima i bakterijama. Imuni sistem je jako bitan za naš organizam, i potrebno je držati ga u ravnoteži. Briga o imunom sistemu ne bi trebalo da bude samo u trenucima kad dođe do bolesti, već je važno kontinuirano raditi na njegovom očuvanju. Imunorast treba koristiti preventivno u cilju očuvanja i održavanja imunog sistema u ravnoteži.

Način čuvanja Imunorast-a

Čuvati u frižideru, u zatvorenoj staklenoj tegli, u kojoj je pakovan proizvod. Preporuka je da se upotrebi 1 godinu od datuma pakovanja. Proizvod se neće pokvariti nakon 1 godine, već se može desiti da izgubi neka svojstva.

Napomena

Ukoliko je osoba alergična na polen biljaka, to ne znači da je alergična, na polenov prah prerađen od strane pčela ili neki drugi pčelinji proizvod. Paradoks je da su neki ljudi alergični na polen iz vazduha raznošen vetrom, a da im pčelinji polen ne smeta, već naprotiv njegovim korišćenjem pojačavaju imunitet organizma i smanjuju osetljivost na polen iz vazduha. Ukoliko ste alergični na polen iz vazduha, počnite sa upotrebom ovog preparata u malim dozama, pa ih polako povećavajte. Ukoliko tokom korišćenja ovog preparata utvrdite neke neželjene promene, prestanite sa korišćenjem i obratite se vašem lekaru.

Napominjemo da se mi ne bavimo lečenjem, da navedena lekovita svojstva, kao i način primene nije rezultat ispitivanja proizvoda. Takođe treba napomenuti da efikasnost ovog preparata nije dokazana u kontrolisanim kliničkim uslovima, kakvi se sprovode kad su u pitanju novi medikamenti u farmaceutskim kompanijama, pa Imunorast u tom smislu ne možemo smatrati kao lek. Imunorast koristite preventivno, a ukoliko želite da ga koristite u medicinske svrhe, konsultujte se sa svojim lekarom.

Imunorast pomaže u jačanju i održavanju imuniteta, ali on nema magične moći i ukoliko je vaš stil života loš, njegovi efekti na vaše zdravlje će biti manji. Kako je imuni sistem jako bitan za zdravlje, u nastavku ćemo pokušati da vam objasnimo šta je to imunitet, šta sve utiče na njega i šta možemo uraditi kako bi naš imuni sistem bio u ravnoteži.

Šta je imunitet?

Imunitet predstavlja odbrambeni sistem organizma koji ga čuva od štetnih patogena kao što su bakterije i virusi. Kada dođe do pada i slabljenja imuniteta, odbrambeni sistem organizma ne uspeva da se izbori sa štetnim patogenima i dolazi do zaraza i bolesti, što može dovesti do ozbiljnih posledica i problema.

Imuni sistem organizma, predstavlja kompleksan sistem tela koga sačinjavaju različite ćelije, tkiva i organi koji međusmobno sarađuju i štite organizam od štetnog uticaja stranih faktora. Ceo taj sistem je povezan limfnim sudovima kroz koji prolaze limfociti, čija je osnovna uloga zaštita organizma.

Da bi pojednostavili, o imunom sistemu organizmna možemo da razmišljamo kao o policajcu u našem organizmu koji je uvek aktivan i čim naiđu neki patogeni on ih odstrani, a ukoliko ne uspe da se izbori sa njima, nastaje bolest. U procesu zaštite organizma od virusa, bakterija i drugih stranih faktora, memoriše se svaki uzročinik infekcije protiv koga se odbrambeni sistem organizma borio i formiraju se antitela koja doprinose kasnijoj efikasnijoj zaštiti.

Razlikujemo urođeni imunitet koji predstavlja početne informacije našeg organizma o raznim bolestima, drugim rečima to je imunitet stečen rođenjem i tu se ubrajaju nasledni faktori. Drugi je stečeni imunitet koji se razvija nakon izlaganja i borbe imunog sistema sa određenim patogenima, formirajući antitela i na taj način organizma postaje otpornije.

Zbog čega dolazi do pada imuniteta?

Kod dece prilikom rođenja može se desiti da imaju slabiji imunitet, na kom tokom rasta i razvoja deteta treba raditi kroz kvalitetnu ishranu i fizičku aktivnost. Takođe sa godinama života odbrambeni sistem organizma pada, pa se često može desiti da su starije osobe sklonije virusima i bolestima. Pored toga, razloge za pad imuniteta možemo pronaći u stilu života. Danas je često prisutan osećaj manjka vremena, pogotovo u velikim gradovima, zbog čeka ljudi zanemaruju važnost brige o sebi i svom organizmu.

Razlozi za pad imunog sistema su razni, a mi ćemo navesti neke od najbitnijih :

• Hroničan stres
• Loša, neraznovrsna i neredovna ishrana
• Manjak i loš kvalitet sna
• Preterano izlaganje intelektualnom i fizičkom radu u dužem vremenskom periodu
• Manjak fizičke aktivnosti
• Prekomerno konzumiranje duvana i alkohola
• Previše vremena provedenog u zatvorenom prostoru
• Nezdrava životna sredina i zagađen vazduh
• Česta upotreba hemijskih lekova
• Hirurške intervencije

Svaki organizam se na drugačiji način bori sa virusima i bakterijama koji pokušavaju da ga ugroze, pa i simptomi pada imunog sistema mogu biti različiti. Navešćemo česte simptome pada imuniteta :

• Česte prehlade i infekcije
• Bolovi u mišićima i zglobovima
• Osećaj umora i iscrpljenosti
• Promene na koži
• Teško zarastanje rana
• Dehidratacija organizma (stalna potreba za tečnost)
• Promene na jeziku i usnoj duplji
• Česte alergije
• Varijacije u kilaži (gubitak apetita ili preterana potreba za hranom)
• Prehlade i povišena temperatura koja dugo ne spada
• Čest osećaj hladnoće
• Poremećaj varenja i osećaj nadutosti

Jačanje imuniteta

Za očuvanje i održavanje imunog sistema u ravnoteži, pre svega potrebno je izbalansirati svaki aspekt svog života i na taj način ćemo uticati na kvalitet zdravlja i života. Jer zdravlje je umetnost življenja.

„Ako nemate sada dovoljno vremena za svoje zdravlje, kasnije ćete morati da odvojite mnogo više vremena i novca za svoju bolest.” - Kineska poslovica

Hroničan stres

Moderan stil života, život u velikom gradu, rad po ceo dan, gužve u saobraćaju, nemanje vremena za jelo i slobodnog vremena za porodicu i prijatelje, dovodi do toga da se ljudi nalaze pod hroničnim stresom. Ovo dovodi do toga da telo bude u grču i da je sklonije razboljevanju i padu imuniteta. A šta je zapravo hroničan stres?

Hronični stres je stanje kada se organizam nalazi u stanju aktivnog simpatičkog nervnog sistema tokom dužeg perioda. Autonomni nervni sistem se deli na dva dela simpatički (aktivira se kada smo ugroženi ili smo pod stresom, služi za borbu ili beg) i parasimpatički deo (aktivira se kada smo u prijatnom okruženju, kada smo opušteni i mentalno i fizički, pa služi za odmor i varenje hrane).

Kada smo u opasnosti aktira se simpatički deo nervnog sistema priprema nas tako što povlači krv iz kože dublje u mišiće, a krv iz organa za varenje se mobiliše i odlazi u mišiće i mozak kako bismo mogli brže da reagujemo i donosimo odluke. Pojačava se znojenje, podiže se temperatura tela, koža bledi, disanje se ubrzava da bi svaki mišić bio snabdeven dovoljnom količinom kiseonika. Podižu se nivoi šećera i masnoće u krvi, a podstiču se procesi razgradnje (katabolički procesi).

Sa druge strane kada nema nikakvih opasnosti, aktivira se parasimpatički nervni sistem koji vraća krv u creva, pomaže varenje hrane, deluje smirujuće i opuštajuće. Tada je disanje sporo i uravnoteženo jer organizam nema pojačanu potrebu za stvaranjem energije, a sporim disanjem se može dovesti sasvim dovoljno kiseonika do svih organa. Odigrava se proces suprotan razgradnji, koji nas regeneriše, obnavlja naše ćelije i prilikom koga deponujemo rezerve energije - proces stvarana (anabolizam).

Ova dva dela autonomnog nervnog sistema ne mogu da rade istovremeno, odnosno kada je jedan aktivan drugi je pasivan. Jedan odnosno drugi se aktivira u zavisnosti od okruženja i uslova pod kojim se nalazimo. Ako nas neko iznervira ili smo pod stresom na poslu aktivira se simpatički deo, suprotno, kada smo opušteni kada radimo nešto što nam prija aktivira se parasimpatički deo. Kada prođe situacija koja je aktivirala simpatički deo, trebalo bi da naš autonomni nervni sistem to prepozna i da aktivira parasimpatički deo. Međutim, zbog hormona koji su pokrenuti i ne mogu tek tako da nestanu, to se ne dešava odmah.

Ako smo dugo vremena izloženi simpatičkom nervnom sistemu, tj. ako dugo vremena provodimo u stresnim situacijama, naše telo može ući u jednu vrstu grča u kome će ostati duži vremenski period, što može rezultirati povećanjem nivoa šećera u krvi, visokim krvnim pritiskom, bolovima u želucu i raznim drugim oboljenjima koje medicina naziva psihosomatske bolesti.

Ljudi koji rade izuzetno stresan posao ili se nalaze u teškim životnim okolnostima, veliki deo vremena provode pod dejstvom simpatičkog nervnog sistema. Ispitivanja su pokazala da ti ljudi ubrzano dišu tokom dana i ispostavilo se da je organizam u stanju da na neki način utrenira ubrzan obrazac disanja kod ljudi koji se izlažu stresu previše. Ljudi u takvom stanju nastavljaju ubrzano da dišu i tokom spavanja, drugim rečima to može dovesti do toga da se ne gasi simpatički sistem ni tokom spavanja. Pri takvom stanju možemo reći da se telo nalazi pod hroničnim stresom.

Ljudi, koji su u takvom stanju, se žale da im je teško da utonu u san, da ih svaki šum budi, a da se ujutru osećaju iscrpljeno. Već smo naveli da simpatički sistem ubrzava srčani rad, disanje je ubrzano, a budnost povećana. Celu noć sistem odbrane je podignut kao u iščekivanju opasnosti, ne dozvoljavajući organizmu da utone u duboke faze sna i da se kvalitetno regeneriše. Da bi osoba izašla iz stanja hroničnog stresa mora pa prestane izlaganju tom ogromnom stresu, a drugi način jesu vežbe disanja.

Autonomni nervni sistem je sistem našeg organizma koji nije pod našom kontrolom, odnosno ima autonomiju. U zavisnosti od okruženja i raspoloženja aktivira simpatički ili parasimpatički nervni sistem. Međutim, drevni Kinezi i Indijci su znali da je ritam disanja od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje i proveli su hiljade godina razrađujući tehnike disanja koje za cilj imaju balansiranje nivoa energije kod čoveka. Do nedavno zapadna medicina nije pridavala veliki značaj disanju, međutim u poslednje vreme sve je više istraživanja, koja su došla do zapanjujućih rezultata uticaja disanja na kompletno stanje ljudskog organizma. Istraživanja su pokazala da se naša limfa (pomenuli smo na početku koliko je bitna njena uloga za imunitet) najvećim delom kreće upravo zahvaljujući disanju kome se prilagođava i kičma i mišići. Zbog toga je lako zaključiti koliko vežbe disanja mogu blagotvorno da deluju na organizam i imuni sistem.

Vežbe disanja su odličan način borbe sa stresom i održavanja organizma u balansu. Takođe još jedan odličan način za borbu protiv stresa je tuširanje hladnom vodom. O benefitima, kao i načinu izlaganja hladnoći možete naći dosta informacija na internetu.

Loša, neraznovrsna i neredovna ishrana

Danas je priča o ishrani više nego ikada zastupljena u društvu, jer se dobro zna da hrana može da leči, a može i da razboljeva. Hipokrat je davno rekao : ,,Sve što hranom unosimo u naš organizam gradi nas i menja. Od toga zavisi naša snaga, zdravlje i život. Neka hrana bude tvoj lek, a ne lek tvoja hrana!''

Pravilnom ishranom možemo preuzeti kontrolu nad zdravljem tako što ćemo pre svega shvatiti kako hrana deluje na hormone, enzime i šta se sa njom dešava u sistemu nakon jela. Kada govorimo o ishrani najčešće mislimo na balans unosa i potrošnje energije. Energiju koju unosimo potrošićemo na zagrevanje i kretanje organizma, ali kako je naš sistem živ, postoji mogućnost deponovanja energije tako da ćemo višak nataložiti u masno tkivo. Energiju izražavamo preko kalorija.

Ovo je kompleksna tema, o kojoj je napisano dosta knjiga, radova i istraživanja. Danas je izuzetno veliki izvor informacija, koje su javno dostupne, a na vama je samo da shvatite koliko hrana koju jedete utiče na vaše zdravlje i da krenete da istražujete. Kako bi vas zainteresovali, navešćemo ukratko ono što mislimo da je bitno.

Kada govorimo o ishrani čoveka, hranu možemo da podelimo na primarnu, sekundarnu, pa i tercijalnu hranu. Primarna hrana je ona za koju je potrebno najkraće vremena da se mehanički i hemijski obradi odnosno svari. To su na prvom mestu voće i povrće, dok naprimer meso predstavlja sekundarnu hranu. Čovek je prilagodio sekundarnu hranu svojim potrebama varenja, time što je tretira procesom pečenja i kuvanja. Na ovaj način sekundarna hrana postaje primarna. I primarna i sekundarna hrana kada se konzumira na pravi način stimuliše hormon sitosti i onda se čovek lako oseti dobro i ima puno energije.

Tercijalna hrana predstavlja onu hranu koju je čovek napravio, a koje nema u prirodi i takva hrana se može nazvati antihrana. Konzumiranjem antihrane čovek ulazi u začarani krug, sve više se javlja upalnih procesa u organizmu, a osećaj gladi i žeđi se povećava. Umesto da nas zasiti i učini srećnim i opuštenim ovakva hrana nas vodi u prejedanje, depresiju i gojaznost. Takva hrana je puna trans masti, zaslađivača, šećera i aditiva.

Antihrana blokira hormon sitosti, dovodi do upalnih procesa, kao i do skoka hormona stresa. Ona doprinosi izlučivanju hormona zadovoljstva (dopamina), zbog njene visoke energetske vrednosti zbog čega reagujemo identično kao pušači, alkohoričari ili zavisnici o heroinu, tj. hoćemo još ne bismo li produžili osećaj zadovoljstva. Kada nivo dopamina padne (otprilike za tridesetak minuta), nastupa glad i žeđ i tada preovlađuje samo osećaj koji rezultuje hormonom stresa, čovek se oseća nervozno i opet poseže za antihranom kako bi podigao nivo dopamina i kako bi se osetio zadovoljnije i na taj način funkcioniše taj začarani krug. Sigurno ste čuli od nekoga ,,Mnogo sam nervozan, moram da pojedem nešto...'' ili ste i sami imali taj osećaj. Ovde se upravo o tome radi, antihrana vas kratkoročno smiruje zbog skoka dopamina.

U današnje vreme stalnog kašnjenja i nedostatka vremena, ljudi zaboravljaju da brinu o sebi i jedu prvo što im padne pod ruku. Ne planiraju svoje obroke, nemaju raznovrsnu ishranu, jedu industrijske proizvode, grickalice, sokove, brzu hranu, hranu iz pekare, piju mnogo kafe... Zaboravljaju da je hrana koju jedemo ustvari gorivo koje pokreće naš organizam.

Jako je bitno planirati svoje obroke. Izbaciti hranu koju ne tolerišete, unosite hranu bogatu omega 3 masnim kiseinama, izbegavajte hranu i jela iz ''kesice'', jedite prirodno uzgajanu hranu, kako voće i povrće tako i meso, mleko, jaja i ostale životinjske proizvode. Izbacite beli šećer iz vaše ishrane, pored toga što nema vitamine i minerale, beli šećer stvara ogromne probleme u našem organizam, a neka istraživanja su pokazala da je i toksin.

Pored raznovrsne ishrane, bogate kvalitetnim namirnicama u prvom redu voćem i povrćem, bitno je pravilno kombinovati namirnice. Sigurno ste primetili da vam kombinacija određenih namirnica pravi probleme, izaziva gasove i nadutost. Važno je razumeti da kombinacija velikog broja različitih namirnica u jednom obroku nije dobar izbor.

Takođe je jako bitno sažvakati hranu pre nego što je progutate. Često jedemo "usput" samo zato što moramo, u tim trenucima smo u žurbi, a na hranu gledamo kao na nužno zlo koje moramo da ubacimo u naš organizam. Setite se da je, kada smo u žurbi, aktiviran simpatički nervni sistem pa su creva slabije prokrvljena i nisu spremna za varenje. Iz tog razloga je jako bitno napraviti pauzu za ručak i na taj način pripremiti svoj organizam za varenje.

Ukoliko jedemo neredovno i preskačemo obroke, tj. ne unosimo hranu duži vremenski period, nivo glukoze u krvi polako počne da opada, luči se kortizol, izvlače se rezerve glukoze i upumpavaju u krv, što dovodi do povećanja koncentracije insulina u krvi (čuli smo da neko kaže kako je ''pregladneo'' ili više nije gladan). Ako gladujemo po ceo dan (preskačemo obroke ili ih menjamo kafom), dolazi do skokova kortizola i onda nam je na kraju dana teže da zaspimo i regenerišemo se. Zahvaljujući mehanizmu izvlačenja rezervi glukoze (šećera) i upumpavanja u krv, možemo jedan period gladovati, ali nauštrb imunog sistema, jer visok nivo kortizola u krvi blokira adekvatan rad imunog sistema.

Činjenica je da danas zbog užurbanosti zaboravljamo da pijemo vodu, što dovodi do dehidratacije organizma, tj. padne procenat vode u ćelijama i mi ožednimo. Bitno je tokom dana konzumirati vodu kako bi se održavao nivo vode u ćelijama, idealno bi bilo da pored sebe uvek imate staklenu bočicu vode i da je konzumirate u malim gutljajima i pri najmanjem osećaju žeđi. Na taj način pomažete pravilno funkcionisanje organizma i bolji hormonalni status, ali pomažete i pri održavanju lepog izgleda.

Kao što smo naveli, tema vezana za ishranu i njen uticaj na naš organizam je jako široka. Naveli smo par informacija, za koje mislimo da vam mogu biti korisne, na vama je da nastavite istraživanje i da uspostavite balans u vašoj ishrani i načinu konzumiranja hrane.

Manjak i loš kvalitet sna

Istraživanja pokazuju da više od dve trećine ljudi u svetu spava manje od osam sati dnevno, što može imati pogubne posledice po opšte aspekte zdravlja usled manjka sna. Ako ga nema dovoljno, sve ostale biološke potrebe su neuravnotežene. Dugotrajna izloženost nedostatku sna može loše uticati na razvoj raznih hroničnih oboljenja i na plodnost.

Razlikujemo dve faze kod sna ljudi, REM (Rapid Eye Movement - brzo pomerane očiju) faza koja je dosta duža i NREM (No Rapid Eye Movement). NREM faza nastupa neposredno pre REM faze u koju nas uvodi. Od trenutka kada zaspimo, započinje NREM faza koja ima četiri podfaze, a zatim ulazimo u REM fazu. Nekoliko puta tokom noći se ove faze smanjuju i obično se spavanje završava REM fazom. Taj fenomen se naziva arhitektura sna.

U NREM fazi mozak odstranjuje sve nepotrebne informacije koje smo prikupili tokom dana, tačnije sve informacije dolaze do talamusa, centra u mozgu, koji služi kao filter informacija, gde se odlučuje da li je neka informacija bitna ili ne. Informacije koje prođu filter skladište se u hipokampus, deo mozga u kome pohranjujemo sve informacije od spavanja do spavanja. U jednom trenutku spavanja u REM fazi talamus se otvara, ali ne za spoljašnje nadražaje, već za one unutrašnje, odnosno mozak komunicira sa samim sobom, što je spektakularno otkriće. Nakon što je informacija pohranjena u kori velikog mozga u REM fazi, ta informacija će se obrađivati.

Ako ste studirali, sigurno vam se desilo da ste ceo dan učili nešto ili rešavali neki zadatak koji vam nije bio jasan i onda kad ste se probudili narednog jutra sve je bilo jasnije. Razlog za to je činjenica da je vaš mozak u REM fazi sna obradio informacije koje ste mu tokom dana dali i kao rezultat je došlo potpuno razumevanje toga što ste učili.

Navešćemo jednu zanimljivu priču o pesmi "Yesterday" čuvene grupe Bitlsi. Naime frontmen grupe, Pol Mekarti, probudio se jedno jutro sa tom pesmom u glavi. Mislio je da je to tuđa pesma sve dok je nije odsvirao ostalim članovima benda koji su tvrdili da je nikad nisu čuli. Polov mozak je ustvari komponovao pesmu u REM fazi sna i ona je samo čekala u kori velikog mozga da je podeli sa svima.

San je vreme u kome praznimo informacije iz hipokampusa i spremamo ga za prijem novih, a ako nismo spavali dovoljno, naš mozak ne može da primi više informacija i zbog toga smo razdražljivi, popušta nam pažnja, stalno smo umorni, a hormon stresa probija sve granice (podsetimo se da to dovodi do ubrzanog disanja). Stoga nije čudo da veliki broj ljudi konzumira kofein ili druge supstance koje deluju stimulativno na mozak i odlažu potrebu za spavanje.

Postoje naučni radovi koji jasno pokazuju povezanost između dužine sna i oporavka od depresije, što je san bio duži, to je depresija kraće trajala. Treba napomenuti da i antidepresivi mogu blokirati REM fazu sna, pa zato treba dobro razmisliti pre upotrebe antidepresiva i možda probati metode psihoterapije u kombinaciji sa vežbama disanja i kvalitetnim snom.

Na osnovu navedenog mogli ste da zaključite značaj spavanja, kao i povezanost sna i pamćenja, učenja ali i emotivne stabilnosti.

Zašto se javlja potreba za snom, šta se dešava u našem organizmu i koji je značaj cirkadijalnog ritma?

Što smo duže budni, imamo veću potrebu da spavamo, taj fenomem se naziva "pritisak spavanja". U budnom stanju nagomilava se supstanca zvana adenozin koja se vezuje za svoje prijemnike u mozgu zbog čega nam oni signaliziraju da smo umorni. Što je više adenozina, mi smo sve pospaniji, a tokom sna, on se razgradi i signal umora prestaje.

Postoje supstance koje mogu zauzeti mesto adenozina i vezati se za njegove prijemnike u našem mozgu što blokira vezivanje adenozina i rezultuje lažnim osećajem naspavanosti. Supstance koje deluju na taj način zovemo blokatori, jer blokiraju neki prijemnik. Mnogi lekovi rade upravo na taj način - blokiraju prijemnike za bol. Supstanca, koja zauzima mesto adenozinu zove se kofein.

Na taj način kofein odlaže našu prirodnu potrebu za snom i odmorom, dok se u nama nagomilava adenozin u telu što je štetno i nepoželjno. Kada se smanji dejstvo kofeina nekoliko sati nakon konzumacije, mi odjednom osetimo nagli pad energije najčešće praćem glavoboljom, zapravo u organizmu se adenozin veže za prijemnike i obaveštava telo da je vreme za odmor. Mi tada, umesto odmora, posegnemo za još jednom kafom...

Kofein uopšte nije naivna supstanca i može uticati na dužinu i kvalitet sna što rezultuje razdražljivošću i nervozom, a može da deluje i na ostale aspekte zdravlja indirektno.

Međutim, to da li ćemo biti pospani ne zavisi samo od pritiska spavanja i konzumacije kofeina, već i od cirkadijalnog ritma (cirka - oko, diem - dan). Možemo reći da u našem telu postoji jedan sat koji nam govori koje je doba dana ili noci. Postoje hormoni koji reaguju na prisustvo svetla i kao takvi smatraju se delom cirkadijalnog ritma. Poremećaj ovih hormona može biti osnova za poremećaj celokupnog hormonalnog statusa i zdravlja.

Takođe spoljašnji faktori deluju na naš cirkadijalni ritam, a taj ritam voli uređenost i rutinu, jer vreme obroka, izloženost dnevnoj svetlosti, unos kofeina (ako mora) i vreme fizičke aktivnosti mogu uticati na naš unutrašnji sat pozitivno ili negativno. Ako imamo obroke u pravo vreme, provodimo bar pola sata dnevno u kontinuitetu napolju, ako vežbamo u isto vreme i unosimo kofein isključivo ujutru, možemo pomoći svom unutrašnjem satu da radi besprekorno.

Sve što se dešava oko nas i u nama, organizam mora da prevede na sebi razumljiv jezik, tj. u zavisnosti od uslova u kojima se nalazi organizam luči hormone. Tri jako bitna hormona su melatonin, hormon rasta i kortizol.

Melatonin

Pojačano prisustvo melatonina u krvi je znak da je mrak i da je vreme da se pređe u drugačiji režim rada, režim spavanja i obrnuto. Otpuštanje ovog hormona zajedno sa puno adenozina (koji nas čini pospanim) ključan je za kvalitetan san. Pored toga on ima i antioksidativnu ulogu.

Tokom dana usled procesa stvaranja i potrošnje energije kod nas se stvaraju hemijska jedinjenja koja su nestabilna, koja moraju da se vežu ili "ukradu" od nekog jedinjenja deo da bi bila stabilna. Oni se zovu slobodni radikali i da bi se stabilizovali, neretko kradu delove naših ćelija, na taj način ih oštećuju i prave zapaljenja. Melatonin pomaže u ovome i može se reći nesebično daje deo sebe i slobodnim radikalima obezbeđuje stabilnost koja sprečava oštećenje ćelija, a pritom melatonin ne gubi svoju funkciju.

To je upravo antioksidativna, odnosno zaštitna funkcija melatonina. Na taj način štiti zdravlje srca, mozga, zglobova, kože i svake druge ćelije našeg tela. Sve više se pominje velika moć vitamina i raznih krema kao antioksidanata, ali ni jedan vitamin i ni jedna krema ili melem nemaju jaču antioksidativnu moć od melatonina.

Često radimo stvari koje sprečavaju otpuštanje melatonina noću, jedno od njih je izlaganje plavoj svetlosti uveče. Odsustvo ove svetlosti je signal za otpuštanje melatonina. Led svetla koja su prisutna u skoro svakom ekranu elektronskih uređaja emituju plavu svetlost, tokom gledanje u ekran ovih uređaja, ne samo da odlažemo lučenje melatonina u tom trenutku već i nekoliko sati nakon toga.

Naučna istraživanja su pokazala da ljudi čija profesija zahteva noćni rad, češće oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova. Ljudi koji gledaju u ekrane do kasno u noć šalju sličan signal svom organizmu kao radnici u noćnoj smeni. Preprouka je da pre spavanja ne gledate u ekrane koji emituju plavu svetlst, a ukoliko baš morate postoje aplikacije za noćni način rada pametnih telefona, koje smanjuju emitovanje plave svetlosti ekrana. Postoje i naočare koje blokiraju plavu svetlost ekrana, one mogu pomoći ljudima koji rade za računarima do kasno uveče. Svakako je najbolje da neko vreme pre spavanja ne gledate u ekrane.

Hormon rasta

Otprilike u slično vreme kada se luči hormon melatonin, u našu cirkulaciju se otpusti i hormon koji oporavlja i podmlađuje naše ćelije - hormon rasta. Ovaj hormon možemo zvati eliksirom mladosti jer uz dobru cirkulaciju njegova aktivnost je ključni faktor održavanja mladog i vitalnog izgleda. Slično kao kod hormona melatonina čovek je modernim načinom života narušio njegovo normalno lučenje. Kao što kofein zauzima prijemnike za adenozin, tako insulin zauzima mesto hormonu rasta.

Insulin se luči svakog puta kada nam poraste nivo šećera u krvi, kako bi se pobrinuo da se ti nivoi spuste. Pored toga što snižava nivoe šećera (glukoze) u krvi insulin ima funkciju da ga transportuje do ćelija da bi one stvarale energiju uz prisustvo ili odsustvo kiseonika. Kada jedemo, nakon obroka, glukoza u krvi raste i to je signal za otpuštanje insulina. Dobro je razmisliti o tome da kasni noćni obroci mogu podići insulin i potpuno "zablokirati" funkciju i blagotvornost hormona rasta.

Kortizol

Kako postoje hormoni koji se luče noću i deluju regenerativno i opuštajuće na naš organizam, tako nasuprot njima postoje i hormoni koji naš organizam luči u toku dana, naručito u jutranjim časovima. Jedan od tih hormona je i kortizol, a poznat je i kao "hormon stresa".

Za razliku od hormona rasta koji deluje regenerativno (anabolički) na naš organizam, kortizol deluje suprotno (katabolički), on zargrađuje masnoću i proteine da bi stvorio energiju. Upravo zahvaljujući ovoj funkciji kortizola, mi imamo energiju ujutru i dobro se osećamo. To je hormon koji nam pomaže da, ukoliko je izbalansiran, bistrije razmišljamo i budemo produktivniji. Negativna strana kortizola, kao što smo naveli ranije u tekstu o aktivaciji simpatičkog nervnog sistema, može nastati samo ako preterano aktiviramo pomenuti hormon.

Opadanje nivoa hormona rasta i melatonina je indirektan signal našim nadbubrežnim žlezdama, koje luče kortizol, da nas probude i daju nam energiju za novi dan. Vreme početka otpuštanja kortizola je oko 4 sata ujutru i njegovi nivoi rastu do oko 11 sati kada dostiže najvišu tačku. U 11 sati smo najproduktivniji, najbistrije razmišljamo i imamo najviše energije. Nakon toga kortizol kreće da pada, ali i dalje ga imamo dovoljno do 17 sati i to je signal telu da polako smanjuje rad (i stres) posle tog vremena i da se posveti opuštajućim aktivnostima i druženju. Ukoliko se bavimo stresnim aktivnostima do kasno ili imamo brige, onda postoji šansa da zbog aktivacije simpatičkog nervnog sistema teže utonemo u san.

Ako ste pažljivo pročitali, mogli ste zaključiti da je sve povezano. Naime, ako radimo do kasno stresan posao, kortizol će nam biti visok u vreme kada treba da bude nizak, on će tada podizati nivo glukoze u krvi, što će dovesti do lučenja insulina i doći će do blokiranja hormona rasta što će dovesti do toga da se naše telo ne regeneriše celu noć. Ukoliko smo u pomenutoj situaciji često, javaljaju se tiha zapaljenja koja su ispod nadražaja bola, odnosno telo gori, troši previše energije, iscrpljuje se i propada, a insulin će se postarati da dobijemo i višak masnog tkiva.

Kortizol deluje kao blokator imunog sistema i deluje protivupalno. Kada smo prehlađeni, mi se osećamo loše, temperatura nam raste, malaksali smo i to se dešava upravo zato jer se naš imuni sistem bori i podiže temperaturu što je dobar znak. Međutim kada se ujutru probudimo, osećamo se bolje, ne zato što smo se nakon jedne prospavane noći naspavali i regenerisali, već zato što je jutarnji kortizol zaustavio delovanje imunog sistema da ne bismo osetili upale i da bismo bili produktivniji.

Zapravo kortizol ne deluje baš protivupalno na način da smanjuje zapaljena, već na način da blokira naš osećaj da imamo upalu tako što blokira imuni odgovor organizma. Ako stalno podižemo hormon strasa i noću i danju, mi onda neprekidno blokiramo naš imuni sistem što dovodi do zarvoja tihih zapaljenja i onda imamo češće infekcije, razvijamo alergije i podložni smo razboljevanju.

Ukoliko se dugo ne vodi računa o kontroli kortizola, luči se pojačano u dužem vremenskom periodu, on se iscrpljuje i može doći do pojave hroničnih bolesti. Tada u pojedinim slučajevima jedino rešenje medicine je da tim pacijentima prepišu kortikosteroide. To je ustvari sintetički kortizol i ima protivupalno dejstvo koje zapravo ne leči, već blokira imuni sistem da ne osetimo upalu u organizmu. Sami možete zaključiti koliko je to dobro, zato na vreme preduzmite korake ka poboljšanju svog zdravlja i imunog sistema time što ćete promeniti stil života.

Navešćemo okvirne satnice cirkadijalnog lučenja hormona. Melatonin počinje da se luči oko 21 sat, najviši nivo je oko 4 sata, a prestaje da se luči u 7 sati. Hormon rasta počinje u 22 sata, na maksimalnom nivou je oko ponoći, a prestaje oko 2 sata. Hormon stresa počinje da se luči oko 4 sata, na maksimalnom nivou je oko 11 sati, a prestaje oko 22 sata. Na osnovu navedenog, lako se zaključi da je najbolje vreme za odlazak na spavanje oko 22 sata ili ranije.

Preterano izlaganje intelektualnom i fizičkom radu u dužem vremenskom periodu

Kao što smo naveli u delu vezanom za neredovnu ishranu, ljudi koji rade po ceo dan, zaboravljaju da jedu, često se razboljevaju onda kada su na godišnjem, verujući da su razlozi pada imuniteta u vezi sa prestankom radne rutine i padom adrenalina. Realnost je potpuno drugačija. Zbog konstantno visokog kortizola u krvi i potrošnje rezervi šećera, dolazi do pada imuniteta.

U delu vezanom za hormon stresa kortizol, pisali smo da je on zadužen da nam da energiju. Ali ukoliko organizam preterano luči kortizol (stanje kada je dugo aktiviran simpatički sistem) on blokira imuni sistem, javljaju se tihe upale, koje podižu nivo kortizola i tako u krug... upadamo u začarani krug i sve to vodi u iscrpljenje kortizola i osećaja premora, odnosno do sindroma sagorevanja ili pregorevanja na poslu.

Kad organizam uđe u stanje začaranog kruga, stalno se osećamo umorno, potišteno i razdražljivo, lako dobijamo višak kilograma najviše u predelu struka, otičemo, naduti smo, imamo problem sa varenjem, a kvalitet kože i kose je sve lošiji. Tada treba razmisliti o odmoru, ali onom pravom, prilikom kog idemo na vreme na spavanje, jedemo umereno i pametno, čitamo, pišemo i bavimo se svojim duhom i umom, isključimo društvene mreže i TV koji nas bombarduju šokantnim naslovima i prekinemo da se bavimo poslom i stresnim temama. Opustite se, radite stvari koje vas opuštaju i u kojima uživate.

Manjak fizičke aktivnosti

Objašnjavajući šta je hronični stres naveli smo da je izlaganje stresu u dugom vremenskom periodu jako loše. Međutim treba napomenuti da mala izlaganja stresu svakog dana jačaju organizam i čine da se bolje adaptiramo na okruženje tako što se aktivira naš adaptivni, simpatički sistem. Dobar primer za to je redovan odlazak u teretanu gde izlažemo organizam malom stresu dizanja tegova da bismo zauzvrat dobili snažnije i lepše telo. Stres je ako je dobro doziran, prihvaćen, sjajna pojava koja nam pomaže da se razvijamo i da izađemo iz zone komfora. Odlazak u teretanu smo naveli kao primer, ali to može biti i neka druga fizička aktivnost ili sport. Dobro dozirana i pametno dizajnirana fizička aktivnost dovodi do kontrole insulina i kortizola, a kao rezultat - poboljšava zdravlje.

Na skok kortizola (hormon stresa), utiče primena fizičke aktivnosti, odnosno vežbanje jer se tada pojačavaju energetske potrebe, a rekli smo da kortizol pomaže da stvorimo energiju aktivacijom simpatičkog nervnog sistema. Zato intenzivni treninzi kasno uveče nisu preporučljivi jer nam neće dozvoliti da zaspimo i regenerišemo se. Međutim, dobro isplanirana fizička aktivnost čak i u večernjim terminima može biti dobra i korisna. Vežbe istezanja i opuštanja deluju smirujuće na naš autonomni nervni sistem i pospešuju regeneraciju.

Sumiranje navedenog

Nakon svega prethodno navedenog, sve to možemo da sumiramo na jedan slikovit način pomoću piramide. U dnu piramide bi trebao da bude san jer nam on služi kao temelj kvaliteta zdravlja, iznad toga idu emocije i međuljudski odnosi, zatim disanje, onda ishrana i tek na kraju fizička aktivnost na samom vrhu piramide. Međutim ljudi rade upravo suprotno, prvo počnu da vežbaju i vode računa o hrani, a kada to ne daje zadovoljavajuće rezultate, odustaju od zdravog načina života. Najbolje je prvo se dobro naspavati, rešiti se negativnih ljudi i uspostaviti dobre odnose sa okolinom, a tek onda vežbati disanje, menjati ishranu i vežbati.

Izvor informacija

Za najveći deo prethodno napisanog teksta kao izvor je poslužila knjiga ,,Zdravo živo", autora Strahinje Kukića. Jedna jako lepo napisana knjiga o temama vezanim za uticaj disanja, spavanja, varenja hrane, ishrane i treninga na naše zdravlje. Ukoliko ste u tekstu našli interesantne i korisne informacije, naša topla preporuka je da pročitate ovu knjigu. Knjiga je napisana stručno, ali prostim i jednostavnim jezikom, razumljivim svakom ko uzme da je čita.

Nutritivne vrednosti preparata "Imunorast"